Apoteke Sarajevo
kićo

Miroslav Drmanac Kićo, Pitar: Suki nije krep'o, krep'o je Željo

29.10.2017
Fanatični Pitar, ili Hordaš, je i naš sagovornik. Zove se Miroslav Drmanac Kićo. Sve je na Miroslavu boje bordo. Kapa, šorc, majica, bicikl. Pa i kuća u kojoj živi. Unutra, u kući, također je sve u znaku FK Sarajevo. Svaki komad namještaja, svi zidovi imaju obilježja ovog kluba, fotografije fudbalera svih generacija krase zidove


Piše: Asaf Bečirović(Magazin Start BiH)
Foto: Mevludin Mekić


Zbog fudbalera nas je proteklih dana tresla „fudbalska groznica“, a zbog političara istorija naše bolesti dobila je na težini. Stoga, ostanimo kod fudbalera! I Hordi zla, najvatrenijih navijača Fudbalskog kluba Sarajevo. Oni su u ponoć, 5. oktobra ove godine, bakljadom, vatrometom i svim što treba, proslavili 30. rođendan grupe. Među Hordama zla, navijača ima raznih, ima svih. 

Recimo, Muhamed Čebo Dedo, iz Sarajeva! Dedo je Vratničanin. I više je Pitar! Naime, prije Hordi zla, navijači FK Sarajevo su zapravo bili - Pitari. Dedo ima 81 godinu. Nedavno je sa svojom suprugom Hasijom izrazio želju da nakon smrti oboje budu sahranjeni nedaleko od doma njihovog kluba, stadiona „Asim Ferhatović – Hase“.

DEDO I KIĆO: - To je želja koju imam i ona je jedina koju bih još poželio sebi i supruzi. Razgovarao sam sa navijačima FK Sarajevo o toj ideji i podržali su me. Zatim sam otišao u Klub da se posavjetujem i oni su mi dali podršku - rekao je onomad Dedo i poželio da ga u grob, ako Bog da zdravlja, spuste navijači sa zastavom FK Sarajevo.

Fanatični Pitar, ili Hordaš, je i naš sagovornik. Zove se Miroslav Drmanac Kićo. A možda se, kaže on, i ne zove tako. Naime, njegovi biološki roditelji ostavili su ga u kupeu nekog putničkog voza. Naišao je kondukter, uzeo bebu i odnio je kući. Kondukter se prezivao Drmanac. Posinak Miroslav mu, kad je umro, nije otišao na sahranu. Helem, pravo ime i prezime ovog Pitara i nije tako važno. Ime je, trebalo bi da bude tako, ništa. Ono što nazivamo ružom, slatko bi, je li, mirisalo i sa drugim imenom. No, ime je u našoj maloj, rastresitoj državi, skoro pa sve! Odlučuje o poslu, karijeri, statusu...

Helem, sve je na Miroslavu boje bordo. Kapa, šorc, majica, bicikl. Pa i kuća u kojoj živi. Unutra, u kući, također je sve u znaku FK Sarajevo. Svaki komad namještaja, svi zidovi, imaju obilježja ovog kluba, fotografije fudbalera svih generacija krase zidove. Pred kućom je, vidimo, i mali grob. U njemu počiva Suki, Kićin pas. Kićin ljubimac.

SUKI: - I, kad je Suki krep'o? - pitamo Kiću.
- Suki nije krep'o, krep'o je Željo - veli on.
Suki, kaže Kićo, nije sahranjen, nego ukopan. Aga, Kićin jaran, iskopao je rupu, a jaran Arif održao pravi, oproštajni govor za Sukija!

- Htio mu je i proučit, al' ja nisam dao. Kontam, samo insanu možeš proučit, životinji jok! Zato mu je Arif i održao govor. Sve smo snimili - objašnjava Kićo.

Suki je, mal' ne napisah krep'o, umro od starosti. Imao je 14 godina i dva mjeseca. Kićo ga je dobio na poklon od supruge Merime. Ona mu je i nadjela ime. Kad se Kićo počeo zabavljati sa njom imala je 15, on 26 godina.

- Razveli smo se! Nisam dao da rodi u ratu, da mi dijete, možda, siroče ostane. Odemo Merima i ja na sud da se razvedemo. Ispituje me sudinica. Pita koje sam vjere. Velim, ateista, Bosanc. Sudinica iznenađena. Kaže, svi joj govore da su Srbi, Bošnjaci ili Hrvati, ali niko da kaže da je ateista i Bosanac!  Učestvovao sam u onim predratnim demonstracijama na Marijin-Dvoru, a kad je rat počeo, svi su me zvali u svoju vojsku. I četnici i ustaše. Odjeb'o sam ih! Ost'o sa svojim Bosancima. Vidim, i danas, kao i pred rat, važno je kako se zoveš. Ne valja to! Mene su iz Armije RBiH istjerali nakon dvije godine. Našli u papirima da nisam služio JNA, da mi oružje ne smije biti u rukama! Uložim žalbu. I odem do generala Vahida Karavelića. Tad se on nešto pit'o. Velim mu: Ti si, bolan, bio u četnicima kad sam ja bio u Zelenim beretkama. Helem, kad sam izašao iz Armije dobio sam Sukija. Pametan cuko. Sa njim sam išaretom razgovarao. Ma, samo što govorit nije umio - sjetno će Kićo.

STOJAN: Ime grupe Horde zla mu se baš i ne sviđa. Veli da je preuzeto iz nekog romana. Radije bi da mu kažu da je Pitar. Kao takav je prije rata svoj klub pratio na svim utakmicama. U Beogradu se tukao sa Delijama i Grobarima, u Zagrebu sa navijačima Dinama...

- Ne volim se tući. Osim kad moram. Ne dam na se i FK Sarajevo! Ništa nije kao prije pa je danas i navijanje nekako drugačije. Ne sviđa mi se. Ne idem baš na svaku utakmicu. Da sam tužan kad Sarajevo zijani od levata, jesam. Naročito kad dominiramo i povedemo protiv Želje, a levat nam zavali gol u zadnjim minutama tekme - objašnjava Kićo.

Za Kiću bi se moglo reći da je jak, stamen. Adem ga je, kaže, macolom udar'o po stomaku, njemu ništa. A nikad nije „bild'o k'o ovi momci danas“. Doduše, veli on, današnja policija nije k'o ondašnja milicija koja je „tukla za sitnicu“. I svaka je mahala, sjeća se Kićo, imala svog zajebanog milicionera.

- U moje vrijeme najzajebaniji milicioner bješe Stojan. Opali te palicom ako si ga kriv'o pogled'o. Kažem ja raji, ako me Stojan dotakne, nokautiraću ga. I bi tako! Stari mi si'šo sa voza, zacugo sa rajom. Hadžija bio, svima piće plać'o. I njega je, k'o i mene, bolila ona stvar kako se ko zove. Veli mi stara da odem po njega u kafanu. Ja tamo, stari taman izlazi iz kafane. A Stojan, onako mali i sav nikakav, počne ga peglat. Opomenem ga. On krenu za palicu, ja ga opalim u bradu. Ode mu palica. Repetira pištolj. Haj, velim, Stojane, pucaj! I odem - priča Kićo.

ZGRČKA: Bio je naš Kićo neko vrijeme i u zatvoru. Tamo se sam istetovirao. Mahom si je djevojke tetovirao. Na leđima mu krst istetoviran.

- Nije krst, nego križ! Njega sam istetovirao u znak poštovanja prema jednoj ženi, katolkinji, koja me odgajala! - objašnjava Kićo.

Starije Sarajlije Kiće se sjećaju i kao sjajnog skakača. Skakalo se u to doba na Bentbaši sa brane direktno ispod slapa. Nekolicina najhrabrijih usudila se skakati sa krova kućice direktno pod branu. Takav skok, pored hrabrosti, zahtijevao je priličnu prisebnost i vještinu, budući da je trebalo skočiti u prostor širine samo dva ili tri kvadratna metra, na kojem je bilo dovoljno dubine da se skakač ne povrijedi. Kićo se jedini usudio da sa kućice skoči „zgrčke“.



NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

du
Džumhur: Nisam odigrao kako znam, moram izvući pouke iz meča s Nadalom
19.01.2018

Najbolji bosanskohercegovački teniser Damir Džumhur porazom od prvog igrača svijeta Rafaela Nadala završio je nastup na prvom Grand slam turniru sezone u Melbourneu.

dum
Džumhur nemoćan protiv Nadala
19.01.2018

Bosanskohercegovački teniser Damir Džumhur nije uspio izboriti plasman u osminu finala Australian Opena.

dum
Džumhur sutra protiv Nadala u 3. kolu Australian Opena
18.01.2018

Najbolji bosanskohercegovački teniser Damir Džumhur u 3. kolu (šesnaestina finala) Australian Opena u Melbournu u petak će igrati protiv prvog tensera svijeta Rafaela Nadala.